Октобарске боје у мом крају
После дугог и топлог лета дошла је јесен у својим златним кочијама. Полако и тихо се ушуњала у наш крај, улицу и дом.
Свануо је тмуран и облачан дан. Спремам се да одем у прву јесењу шетњу са другарицама. Јак и хладан поветарац ми мрси косу. Велики и сиви облаци прекрили су небо наговештавајући кишу. Дрвеће њише своје оголеле и тужне гране. Више нема лепог цвркута врапчића, већ и они тугују за другарима који су отишли на југ у потрази за сунцем. Улице су препуне процветалог и опалог лишћа које нам шушти под ногама. Све одише наранџастом, црвеном, жутом и зеленом бојом, као да је сликар с неба бацио палету боја. Осећа се мирис зимнице и зрелих укусних плодова које спремају баке и мајке. Све је мање дечије граје, смеха и игре у парку.
Свако годишње доба нам доноси нешто лепо, па тако је и рана јесен покуцала на наша врата.
Нађа Средојевић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић
