ЛитерарноСтваралаштво

Нађа Тодоровић – ПРОШЕТАЈ МОЈОМ УЛИЦОМ

ПРОШЕТАЈ МОЈОМ УЛИЦОМ

Моја улица се налази у Коцељеви, у насељу званом „Или(ји)н крст“. Не знам тачно значење тог имена, али мене подсећа на нешто узвишено и посебно. Можда је то због брдовитог положаја на којем се налази.
Тачније, она је на раскрсници. Разне бапске приче и сујеверја говоре како испод раскрсница живе зле виле и вештице. Мени је заиста тешко да у то поверујем, јер ова раскрсница ме асоцира на све само не на неке зле бабе са метлама и тишину. У њој су увек светла упаљена и увек се чује људски жагор. Имам утисак да бих се сигурно могла снаћи у њој и да се прст пред оком не види. Она носи назив познатог српског научника Јована Цвијића. Кад сам била мала, знала сам га препознати као чику са новчанице од петсто динара.
Преко пута моје куће налази се једна ливада која је само дечја. Ту се лети обично скупљамо и радимо нешто у складу са планом за који се договарамо. Ту у ноћ пре Петровдана палимо рогоз који смо претходне недеље нашли у некој бари. Када их имаш преко педесет, дозвољено ти је да се хвалиш, али ако ипак имаш праву „лилу“ од трешњине коре онда си стварно цар. Када запалимо последње, трчимо са њима као луди и плашимо већ довољно истраумиране овце које су се сасвим случајно нашле ту. Често и пуримо зеленке. Њих обично украдемо са неке њиве, али после власницима однесемо мало наше ђаконије. Јесте да није ни упола леп као кувани, али са обзиром на услове сасвим је задовољавајуће.
У мојој улици је мало безвезе што нема тротоара и возачи неће да стану на пешачком прелазу. Често има и луталица које нападају мог пса када га шетам, али човек се просто навикне и било би ми чудно да тога нема. Помало је заморно стићи до школе која је два километра даље од „Цвијићеве“, али је бар за утеху што могу да се до тада испричаш са другом са којим идеш у школу.
Ипак моја улица је најлепша када се после летњег пљуска појави сунце које својим зрацима окупа дугу. Тада пожелим да је дотакнем, али се сетим сујеверја да ми може израсти брада па се предомислим и онда је посматрам све док њене боје на избледе и уживам у тој лепоти.

Нађа Тодоровић, 6/2, ОШ „Мића Станојловић“ Коцељева, Србија
Ментор: Татјана Јеремић, проф.