ЛитерарноСтваралаштво

Наталија Вучић – Прича је мала за онакву доброту

Прича је мала за онакву доброту

Mој дом је за мене уточиште и оаза сигурности. Сваки члан моје породице, мој је пријатељ и чувар. Све их волим, али највише свог деку.
Сећам се једне године, било је лето, враћала сам се са летовања са мамом и сестром. Излазећи из воза сетила сам се да ће нас мој дека и ове, као и сваке претходне године, чекати на железничкој станици. Потрчала сам тражећи га. Узбуђено сам јурила, једва чекајући да га видим.
Он је од мојих првих дана којих се сећам, био ту уз мене, саветовао ме, учио, увек је имао одговоре на сва моја питања. Знао је праве речи да ме утеши. Након чинило ми се дугог трчања, нашла сам га. Озарила сам се и загрлила га најјаче што сам могла.
Када ме загрли својим великим рукама, знам да сам тада на најсигурнијем месту и да немам чега да се плашим. Грлили смо се дуго, затим сам се полако извукла из његовог нежног загрљаја пуног љубави, и сви смо кренули према колима. Целим путем до куће препричавала сам му све узбудљиве догађаје са летовања.
Чим смо изашли из кола, нашла сам се у свом дворишту. Моја куца одмах је потрчала према мени. Али двориште, у коме иначе волим да проводим доста времена, након десет дана проведених у другој земљи, изгледало ми је чудно, непознато. Утрчавши у кућу, лице ми се разведрило и загрлих деду тако јако да замало нисмо пали. На трпезаријском столу налазио се фино постављен есцајг и разне ђаконије. Узвикнух весело: „Ти си најбољи на свету!“ И заиста то мислим.
Дека је спремио и ћаије, јело које само он зна да направи, у које је спакована сва неизмерна декина љубав према нама. Сели смо за сто и послужили се. Када смо завршили, захвалили смо се деди за диван ручак, и затим погледали заједно филм.
Када би ме неко питао како дека изгледа, рекла бих да је душа најнежнија, упакована у високог човека седе косе и седих бркова.
Мој деда је најсјајнији бисер у мојој породичној круни.
Инспирише ме својим речима и делима, и највише га волим.

За Табла Фест 20
Наталија Вучић, 6-2, ОШ „Васа Чарапић“ Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић