БОЖИЋ, ПРАЗНИК РАДОСТИ
Божић је празник када не смеш бити сам и тужан.
Баш тада се родио Исус Христос, оснивач наше религије, хришћанства.
Тада сам углавном ван Ниша. А и већина људи. Божић је заиста празник радости. Али, неки људи славе Божић на други начин. Традиција се код неких и чува. Тако и прошле године када сам била у граду Ћуприји, славила сам Божић са сестром моје маме, мојом тетком. Било је заиста дивно, необично и незаборавно. Провела сам дивне тренутке са сестрама и породицом. Остало је и нешто сламе на поду од прошле вечери. Никада нећу заборавити тај Божић, јер смо те вечери биле насмејане и задовољне. Око нас је била нека чудна енергија. Као да тада нисмо биле саме, нас четири, као да су око нас анђели чувари. Они су нас гледали и учинили тај Божић посебним.
Неизмерно вам хвала, анђелчићи моји драги.
Баш се питам… како остали људи славе овај празник? Сигурно приближно весело као ми тада. Свака породица је посебна. И породице сигурно имају незаборавне тренутке које су провеле, а сигурно је и Божић један од таквих тренутака.
Често се окупљамо заједно, збијамо шале и гласно се смејемо. Смех који се тада чује је из срца и душе, чаробан. После Бадње вечери, следи овај савршен празник радости.
Празници се претварају у праву чаролију. Нарочито Божић, јер тада верујем да стварно нисмо сами. Та „весела дружина“ анђела се увек труди да сваки Божић постане магичан, диван и незабораван.
Хвала верним пријатељима, хвала целој мојој породици и хвала веселим анђелима на магији коју нам дарују.
За Шести таблин међународни божићни конкурс
Неда Милојевић, V-1, Основна школа „Коле Рашић“ Палилула, Ниш, Србија
Ментор: Милица Миленковић, наставница српског језика и књижевности
