МОЈ САН
Деца много воле да маштају и зато сањају најчудније снове. Неких се сећају, а неке снове до јутра забораве.
Ја се добро сећам једног сна. Сан ме је одвео у Индију. Била сам на пијаци и куповала зачине, кад сам спазила познато лице. Био је то Аладин. Журио је негде и ја сам кренула за њим. Пратила сам га. Стигао је до дворца принцезе Јасмин. Аладин се ушуњао у дворац, а ушуњала сам се и ја. Нажалост, Аладин није имао среће. Зли Џафар га је ухватио и стрпао у тамницу. Ја сам се онда дочепала летећег ћилима, попела се на њега и чудном надљудском снагом поразила Џафара. Отела сам му чаробну лампу и вратила је Аладину.
Ту се појавила принцеза Јасмин. Имала је дивну хаљину, а поред ње је шетао тигар звани Раџа. Пожелела сам и ја једну такву хаљину и тигра. Аладин ми је пружио лампу и рекао: „Протрљај!“
Узела сам лампу, пожелела жељу и протрљала. Из лампе се појавио велики шљокичасти облак. Из тог облака зачуо се један познат глас: „Недо, буди се, закаснићеш!“ Била је то моја мама, пробудила ме је баш у незгодном тренутку. Нестао је дворац, Аладин, Јасмин и Раџа, а мени се није испунила жеља да добијем хаљину и сопственог тигра.
За „Табла Фест 20“
Неда Трпески, III-4, ОШ „Срефан Немања“ Пантелеј, Ниш, Србија
Ментор: Ирена Сретић
