Крпљење
Живим у малој, сиромашној породици са мамом, оцем, дједом и неном. Родитељи су увијек једва крпили крај с крајем, дјед болестан без примања, а нена домаћица. Имамо кров над главом, имамо и да једемо, али увијек смо били у неким дуговима и никако да крене на боље.
Живим у мјесту имућнијих људи. Мени никад није сметало то што су моји пријатељи имали више играчака или бољу, маркирану одјећу, али они су то доста примјећивали и није ми било свеједно када би ме избацили из друштва због тога. Могло је бити и горе, знам, али некада пожелим да и ја одем на море, да купим нову мајицу, или да једноставно на неки начин родитељима ријешим бриге. Често ми говоре новац није битан, имаш родитеље, дједа и нену, али новац би ријешио њихове бриге и они би било сретни.
Живот сиромашних није лош зато што немамо новца, већ зато што тај недостатак оним главним, вољеним у породици ствара велике муке и константну бригу.
Нејра Ахметбеговић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
