Rođenje Hristovo – praznik radosti
Zima je. Vetar duva jako. Sneg pada. Mećava prekrila puteve.
Krenuh ka kući, sneg mi je do kolena, noge mi klecaju i ruke mi se ukočile. Rukavice ništa ne pomažu. Bučna i silovita mećava pokušava da me obori, dok zviždi, osećam da je ljuta. Automobili se ne čuju, niko ne prolazi, ulična svetlost se jedva nazire. Nos mi je postao crven, a uši su mi se smrzle. Polako ostajem bez energije, moja snaga popušta. Sve što sada imam su vera i ljubav. Još nisam ni na pola puta, razmišljam da li ću stići kući, ali mi vetar oduva čak i te misli. Potpuno sam iscrpljen, jedino još mogu čuti krckanje snega, razbesneli vetar i otkucaje srca koji su sve slabiji i tiši. Zapitao sam sebe: „Da li je ovo kraj?“. Uplašen i sam, moji koraci su bili sve sporiji. Čuo sam još samo zavijanje mećave, pre nego što sam pao, visoko na nebu video sam zvezdu. Mislio sam da je kraj, zatvorio sam oči i ništa više nisam osećao.
Ne znam koliko je vremena prošlo, otvorio sam oči i prvo što sam ugledao bili su badnjak i slama u toploj sobi i moja mala braća i sestre. Mraz je nacrtao belu zavesu na mom prozoru. Zapitao sam sebe „Da li je sve bio san?“ Mama je ušla u sobu sva uplakana i zagrlila me je. U očima su joj sijale dve zvezde.Tada mi je majka nežno rekla: „Hristos se rodi“, a potom dodala, „bila sam zabrinuta, hvala bogu da si dobro, hodala sam dok te nisam pronašla. Molim te, nemoj me više toliko brinuti“. Pogledala je ka uglu sobe gde je stojao badnjak, a potom se okrenula ka meni ponosno. Bio sam srećan, u meni je sve treperilo, kao one dve zvezde u njenim očima, znao sam da su me vera i ljubav zaštitili. Osećao sam se kao da sam ponovo rođen, a ona zvezda sa neba mi je grejala srce i kao da je šaputala “Raduj se, imaš divnu porodicu“.
Za Sedmi tablin međunarodi božićni konkurs
Nemanja Anđelković, VIII, OŠ „Branko Radičević“ Melnica, Srbija
Nastavnik: Zvezdana Stanojević
Prvo mesto na Sedmom tablinom međunarodnom božićnom konkursu u kategoriji literarni radovi stariji uzrast
