МОЈ КРАЈ
Ако не знате шта је рај,
онда дођите у мој крај.
Кад сунце ујутру
из колевке устане,
мој крај најлепши постане.
Ја тада устанем из кревета,
од мене нема срећнијег детета.
Погледом милујем брда, долине,
Па ми је срце пуно милине.
Ветар тад чешља пољима косу,
А Сунце покупи са траве росу.
Миришу ливаде на сунце и кишу,
Мој крај пуним са траве росу.
Миришу ливаде на сунце и кише,
Мој крај пуним плућима дише.
Ветар својом фрулицом дува
Свака кућа успомене чува.
У мом крају, на брдашцима,
Спремно су коло уз фрулу повела.
Тече Колубара у сусрет Сави,
Над њом плове облаци плави.
Жалосне врбе расплеле косе,
Зубу времена оне пркосе.
За Табла Фест 20
НЕМАЊА МЕШТЕРОВИЋ, 8-2, Литерарна секција „Разиграно перо”, ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Србија
Ментори: мр Лидија Марић Јовановић и Соња Миловановић