ЛитерарноСтваралаштво

Нера Крстић – НА КОГА ЛИЧИМ

НА КОГА ЛИЧИМ

Ко то из далека долази,
и у лепом живи градићу,
поред Стоп шопа најчешће пролази
у свом омиљеном смартићу?

Кога можемо видети с петог спрата
док стоји у кухињи сама,
ко је то висок ко врата,
и спрема кокице баш нама?

Ко се још увек плаши паука,
али да не буду танки,
српски јој је омиљена наука,
торба јој је пуна читанки?

Он јој полази вешто од руке,
али права борба су деца,
они су тек праве муке,
тешко је не залепити им кеца.

Маркером јој је да лупи милина,
то јој је оружје чврсто.
Боље тако да буде тишина,
него да падне дневник на сто.

Ви можда не знате, али ја добро знам,
особа која ме чини срећном, сваки дан,
прође низ ходник, осмех ми баци,
ја је загрлим, нека ме гледају ђаци.

Будите захвални што ко је она знате,
сличну не можете видети,
са њом срећу не могу да вам скрате,
одмах ће вам омиљена постати.

На кога личим, одговор тешко погодити није,
доброта се око ње плете као рибарска мрежа,
иза великог срца још већа душа ту се крије.
Људи моји, нико други, него моја тета Снежа!

Нера Крстић, VII-1, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Нишка Бања, Ниш, Србија
Ментор: Снежана Јовић

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com