ЛитерарноСтваралаштво

Нерма Ђуг – Изненадна мећава

Изненадна мећава

 

Новембарско поподне лебдјело је улицама нашег града. Сви ученици су само чекали онај трзај звона на који би истрчали из својих школских клупа.

Само што се чуо глас звона, као да је небо знало и спустио сивкасти прекривач. Дјеца су занемарила звоно и сви се поредасмо на прозор. Одједном као да облаци бацају снијежне пахуљице. Било је чаробно, само што сам то изговорила у себи, почела је постепено љута мећава, падало је и дувало као слој по слој. Све се стиша да смо помислили да је све прогутала густа мећава. Свако дјете је почело да зове родитеље, али толико је јако падала да нисмо имали сигнала. Знала сам да не могу кући због снијежних наноса по улици. Само сам жељела да јако загрлим родитеље. Покушала сам да се смирим, али у том тренутку вјетар је тако јако пухао као да је неко укључио фен, а школа је била јако стара тако да се могла срушити на хиљаду дијелова. Како је мећава била поприлично јака, као да сам чула звукове уплашених пахуљица које су молиле небо да престане. И ја сам пожељела да ово лудило престане, а сигурно и остали.

Као да су силе осјетиле наш вјечни страх, и почеле се смиривати. Тај доживљај у мени је оставио велики ожиљак који је остао још дуго у мени.

 

Нерма Ђуг, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com