Октобарске боје у мом крају
Јесен је стигла у мој крај. Донела је много кише и ветра. Једног јутра сам села крај прозора и посматрала шта се ради напољу. Видела сам како се Сунце бори са сивим, љутим облацима. Небо је било сивкасто плаве боје па ми је било занимљиво. Дрвеће је скроз оголело, само је један лист као храбри војник остао да се дружи. Лишће је било жуто, црвене па чак и браон боје као да га је једна царица обојила. Тек по нека промрзла и ретка птичица отпева своју лепу песму. Видела сам пар промрзлих голубова који су уплашено гугутали. Риђа мачка се сакрила испод клупе и спавала. Разнобојно цвеће је увенуло и више није лепо као пре зато што је стигла јесен.
Мени овај дан није био леп, али свако годишње доба има своје чари па тако и јесен.
Невена Марић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић