Прича са бакиног тавана
Пролазе године, времена се мењају. Сматрам да ће људски трагови остати уклесани много векова након нас. Не могу ни прошлост да изоставим и све догађаје који је описују. Главни сведоци ње су старе слике.
Скоро сам ишла у посету баки. Волим да проводим време у њеној великој дневној соби, а један од разлога је тај што је препуна старих слика; и сама просторија одише мирисом старог намештаја, прошлости и бакиних колача. Често док једем, или док се досађујем, уместо да гледам слике и боје које се смењују на екрану телевизора, ја зурим у слике које су окачене по зидовима ове древне куће пуне успомена и упијам. Упијам све. Толико времена сам проводила посматрајући их да знам сваку како изгледа до детаља и свакој знам место. Ипак, приметила сам једног дана нешто непознато – слику коју до сада нисам запазила у соби. Била је то прелепа млада девојка у народној ношњи. Носила је дугу сукњу и пругасту кецељу. Имала је кошуљу и јелек, а на глави мараму. Слика је била црно-бела, и доста избледела. Налазила се у повећем китњастом златном раму. Иза девојке уздизало се дрвеће па је деловало као да је намрштена због сенке која је падала на њено лице. Питала сам баку колико је слика стара, и она је рекла да ни сама не зна.
Време је учинило своје. И време увек победи.
Али слика… Слика му је верни противник.
Свака слика прича своју причу, оживљава моменте из прошлости и печат је једног времена.
За Табла Фест 20
Невена Парабуцки, VIII-1, OШ „Ђура Јакшић” Кикинда, Србија
Ментор: Ивана Игњатов, наставница српског језика
