Кад душа заболи…
Шта се то збива,
у души мојој,
па ми не да мира.
Ко птица црна,
што у шуми бруји.
Летим до небеских висина,
раширених крила,
тражим склониште од туге.
Срце моје лупа јако,
осећам јаз.
И када паднем,
као из пепела,
винем се до сунца.
То чудна рука нека,
води ме.
У овој борби добра и зла.
Само љубим крст.
Невена Петковић, седмо два, литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
