Све док је твога благог ока
Док је твога благог ока, мајко моја мила,
видећу све ствари чаробне и дивне,
светове стварне и далеке.
Немирне кaо извори реке.
Осећаћу топлоту, снагу и доброту,
дизаће ме на облаке, беле и далеке.
Грејаће ме и чуваће од набујале реке.
Све док је твога благог ока, мајко моја мила,
ходаћу право, мислити исправно.
Водиће ме твоје око, кроз свет, кроз живот.
Негде…Негде далеко.
Невена Петковић, пето два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Трећа награда за песму на Међународном фестивалу „Играле се делије“, Младеновац, јул 2021. године.
