Све док је твога благог ока
Када сам тужна и разочарана,
снена, немирна и размажена.
На стазу знамења и постојања,
то твоје чаробно и благо око,
пуно љубави и топлоте,
греје ме и чува, мајко.
Поглед за поглед, реч за реч,
као најбољи лек,
док је твога благог ока,
волећу те искрено,
волећу те заувек.
Невена Петковић, пето два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Прва награда за песму на Међународном литерарном конкурсу „Играле се делије“, Младеновац, јул 2021. године
