Моја табла широка као свемир
Као и већина тинејџера, сањарим о великом успеху, о животу у ком ћу бити задовољна. Мој позив из снова је сликарство – од малих ногу ми боје и цртежи помажу да се осећам срећно, и опустим после напорног дана.
Још од вртића сам била хваљена и награђивана од стране старијих. У вртићу сам била најбоља у сликању и креативним радионицама, па сам само ја помагала васпитачицама да насликају Спајдермена, који још краси зид учионице. Други разред памтим као најбољу годину школовања због бројних освојених награда, на општинским и градским ликовним конкурсима. Награде су ми подигле самопоуздање у висине и тада се родила велика жеља да постанем сликарка. Због свих похвала које сам тада добијала, срце ми је било испуњено. Пресрећна сам што ми је Бог подарио дар за уметност јер сада не могу да замислим свој будући живот без четкице и палете.
Када цртам, а посебно када сликам, осећам се као да сам управо дошла на неку другу планету, којој припадам, на којој се осећам слободно и где налазим свој унутрашњи мир. За мене је мој таленат једна од највећих драгоцености у животу јер иако знам да ме чека трновит и буран пут, срце ми говори да ми се успех смеши.
Када сликам, имам осећај као да се поново рађам, сваки мишић у телу ми се опусти, а сва чула пробуде. Душа пева. Искључим се из свакодневице, размрдам вијуге и пробудим машту, и врата фантазије се отварају преда мном.
Улазим у свој свет – велика позорница коју осветљавају све нијансе најлепших боја. Моја четкица лети по платну, пратећи ритам мојих мисли.
Уметничка душа која живи у мени, чезне да упозна велике сликаре, да види најславнија сликарска дела, да оствари свој дечији сан…
Сањам о својој великој, самосталној изложби, и задивљеним погледима сродних уметничких душа.
За Табла Фест 20
Невена Поповић, 7-2, ОШ «Васа Чарапић» Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
