ЗАЉУБЉЕНА ЈЕЛЕНА
На првој клупи до прозора
седи лепа Јелена.
Оловка јој не да мира,
и само нешто жврља
на листу белог папира.
Био сам радознао
и мало сам завирио
у тај папир бео
и од правог чуда,
просто сам занемео.
Од сва слова азбуке,
два је слова написала
и у срце их ставила.
Мислим да је Јелена
веома пажљива.
Сад ме друга мука мучи:
нас је два дечака –два имењака.
На кога ли је она мислила
док је оловком по листу клизила.
