На бабином тавану
Kад се попех на бабин таван мален
видех свет чаробан и шарен
биле су ту хаљине од свиле
и магичне светлуцаве виле.
У сваком ћошку годишње доба видех ја
онда магично дуну промаја
и у средини се створише тоне злата
било је као милион татиних плата.
Ово је било чудно јако,
ово не може видети свако,
а ко да види, има среће
вероватно веровати неће.
Нисам могао веровати ја,
каква је то чаролија
затим ми је вила на длан слетела
као да је нешто хтела.
Онда прошапута вила
„како си до овог дошао дила“
ја се тада са таванa спустих
и сватих да је то био сан пусти.
Брзо потрчах на таван
и видех само под раван
ту и тамо паук у паучини,
али нигде никаквих чини.
