Кад би табла испричала
Никад јој хвала ми рекли нисмо
што бунила се није умазана кредом
уз њену помоћ научили писмо,
азбуке слова, свих тридесет редом.
Трпела верно невеште руке,
које су прве писале цифре,
наше су биле и њене муке,
а наше тајне и њене шифре.
Није одавала из срца иницијале,
лошије оцене матерински крила,
једнако волела нас, велике и мале,
и око нас руке невидљиве свила.
Није јој било лако да гледа
кад низ образе сузе потеку,
у себи корила тек ради реда
кад направимо смицалицу неку.
Да речима може рекла би, знам,
одрашћеш пребрзо из детета човек,
и кад помислиш да си на свету сам,
школске успомене уз тебе су увек.
Зато приштеди за дане тешке,
осмеха много, сузу тек коју,
свет не опрашта олако грешке,
само да сте ми увек на броју.
Благослов она дала би нама,
та зелена школска чуварка мала,
док не проговори и каже сама,
ми јој поручујемо на свему хвала!
За Табла Фест 21
Никола Милошевић, 8/1, ОШ ,,Мића Станојловић“ Коцељева, Србија
Ментор: Татјана Јеремић, проф.
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у старијој категорији
