Кад бих био чаробњак, мој свет би био пун доброте и чуда. Имао бих штапић којим бих помагао људима, лечио болесне и доносио осмех онима који су тужни. Не бих користио магију за себе, већ да свет учиним бољим местом за све.
Путовао бих свуда, помагао животињама и природи, и заустављао неправду где гог је видим. Деци бих испуњавао мале жеље, а одраслима враћао наду. Мој највећи задатак био би да научим људе да и без магије могу да добри и храбри.
Деца у Африци не би била гладана, имала би шта да обуку и сваког дана би носила нове ципеле. Панде не би живеле само у Кини, можда би моја била кућни љубимац. У свету не би било више рата. Моји мама и тата би седели код куће, не би морали да иду на посао. У градовима би било више игралишта за децу, све би мирисало на најлепше цвеће а крошње дрвећа би исписивале зелене путоказе на мапи. Ко зна… Да је штапић у мојим рукама можда би деца владала светом.
На крају, схватио бих да права чаролија није у штапићу, већ у срцу сваког човека.
За Табла Фест 26
Никола Стојиљковић, 4-1, ОШ „Др Зоран Ђинђић“ Брзи Брод, Ниш, Србија
Ментор: Милица Ранђеловић
Друго место за литерарни рад у другој категорији по одлуци Стручног жирија
