Никола Василијевић – Робот

ОсмехОсмех ми озари лице,тада радост долетиу моје срце.Као сунце што сија цео дан,тако нечији осмехулепша мој сан.Осмех ми душу греје,потпуно дан промени,његов чаробни осмех,даје и осмех

Не дирај ми срећу,не дирај ми тугу,не дирај ми снове,нађи игру другу.Буди нечије сунце,буди нечије срце,буди као књига нова,буди као шума ова!У плаветнилу ноћи овесањам шарене цветове.Нек ми

Флора Паточкаи, I разред, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Суботица, АП Војводина, СрбијаМентор: Емилија Грубанов Мартинек