Изузетно важна особа у мом животу је мој деда. Рођен је у малом селу, у Куцури. Вредан је и зна да ради све послове. Уме да поправља машине.
Цео живот је радио тешке послове на њиви. Носи са собом богато радно искуство. Његове приче из младости, пуне су лепих успомена. Сваки пут када смо заједно, ја научим нешто ново и поучно.
Деда је увек озбиљан али много воли шале. Има сјајан смисао за хумор. Његове шале нас често развеселе и насмеју, стварајући лепу атмосферу у породици.
Уживам у тренуцима које проведем са њим. Волим кад радимо нешто у дворишту, у башти или кад само седимо и разговарамо. Захваљујући деди, научила сам да будем одговорна, да ценим рад и труд. Његова љубав према свима у породици је велика.
Кад помислим на деду, увек се осмехнем и срце ми брже закуца. Носим га увек у срцу. Желим да буде увек здрав. Да буде увек ту за мене. Тако сам срећна што га имам. Деда је мој узор и увек ће ми његови савети значити много.
Николија Стојсављевић, IV-3, ОШ „Братство јединство“ Куцура, Врбас, АП Војводина, Србија
Марија Полдрухи, учитељица
