Маска ми је украс лица
Миличино лице из народне песме красе дуге трепавице а моје годину дана краси нажалост маска.
Једнога дана су ми само рекли да морам носити маску. Са пуно страха сам је навлачила преко уста и носа кад сам кретала у школу, седела у учионици, ишла у продавницу. Мама је набавила маске у свим бојама али су ме све гушиле у почетку. Сада после годину дана навикла сам се на њу. Разумела сам да ми она много помаже, да ме штити од болести и да је у томе њена лепота. Ја сам јој због тога много захвална. И кад ме стеже ја јој не замерам јер само ако је носим сачуваћу се од заразе. Носићу је колико треба све док опасност вреба.
Постале смо нераздвојне. Чува она мене одговорно а и ја је носим редовно. И ако ми се због ње виде само очи ја схватам колико је битно да је носим.
И поред свега најсрећнија бих била када би моје лице красили моји зуби, прћасти носић и румене јагодице а не платнена маска.
За Табла Фест 21
Николина Ђорђевић, 3. Разред, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, ИО Просек, Ниш, Србија
Наставник: Савић Драгана
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у категорији средњи узраст