ЛитерарноСтваралаштво

Николина Јовановић – Песма о деки

Песма о деки

Имам жељу да урадим лепо нешто,
зато ћу се потрудити да опишем свога деку веома вешто…

Седе косе, плавих очију, великог стомака
оваквог деку нема нико од мојих вршњака.

Шешир мали, лепе панталоне, плави трегери,
кажу да има стила,
верујем јер уметничка душа
увек је то била.

Сваки дан он много ради,
зној са чела лије му по бради.

Ноћни разговор обавезна је ствар,
мило му је кад чује мој глас.

Насмеје му се брк кад дођем ја,
обожавам кад заједно идемо код животиња.

И тако из дана у дан дека чуда ствара.
Он је мој понос и радост права.

Ја сам њему срећа и његовог срца део,
знам да ме воли више него свет цео.

И ја њега волим као очи своје.
Зато је дека најмилије биће моје.

Није тајна, деку волим највише
и баш зато му моје срце ове стихове пише.

Николина Јовановић, 6/2, ОШ „Мића Станојловић“ Коцељева, Србија
Ментор: Татјана Јеремић, проф.