Христос васкрсе радост донесе
Верујем. Та реч заслужује да са њом започнем причу о најрадоснијем хришћанском празнику – Ускрсу. Христос васкрсе радост донесе.
Вера је пак тврдо чекање онога чему се надамо и доказивање онога што не видимо (Јевр.11,1).
Верујем, јер постоји Бог, и постојим и ја, и свет око мене. Верујем, јер сам живи део једног чудесног света који је изронио из Вечности, унесен у бескрај и креће се ка Вечности.
Нема човека који остане равнодушан пред лепотом лептира. У једном мајушном, нежном и крхком бићу садржана је сва лепота различитости, снаге стварања, преображаја и победе нестајања. Живот лептира кратко траје, код неких само један дан.
У поређењу с човековим животом то је јако мало. Лептир има таман толико времена да у једном дану доживи свој сан о срећи и слободи, ужива у тренутку који му је подарен и обави своју мисију. Човеку време за његова дела увек недостаје.
О, молитво ојачај ме и оснажи моје мисли да кад раширим крила и полетим високо не заборавим ко ми је живот даривао и лет омогућио, без питања колико ће све ово да траје и могу ли даље!
Када су чула радосну вест Васкрсења Твога, Исусе, Небеса су се веселила и земља се радовала. А, и ми, радујући се, усуђујемо се да Ти кажемо овако: Исусе, који седиш у Светлости неприступној буди свима доступан по милосрђу Своме! Исусе који све добре молитве испуњаваш, испуни и моју молитву…
Ускрс се прославља у кругу породице, где посебну радост, нарочито деци, представља лупање шареним ускршњим јајима.
Шарено јаје представља саму симболику Ускрса. Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и узнео се на небо. У православној традицији прво јаје се боји у црвену боју и чува се током целе године на посебном месту и назива се чуваркућа.
Христос Васкрс! – вековни је поздрав који ће се наредних дана радосно понављати у већини српских домова, православним храмовима, међу људима на улицама…. За време Ускрса најрадоснијег празника Хришћана – Васкрсења Спаситеља, сина Божијег Исуса Христа, цела породица је заједно.
Уживам у чаролији празника, и желим да нежност и љубав потрају дуго након тога…Али, чини се да је време грдосија ковач који чекићем неуморно и непрекидно бије, кује секунде, лепи их у минуте, а ови се сами спајају у часове који брзо пролазе. Ускрс се чека са вером и молитвом, а испраћа са миром и срећом.
…“Слава Ти Боже, све Ти се може,
Христос Воскресе, радост донесе“!
ХРИСТОС ВАСКРС!
ВАИСТИНУ ВАСКРС!!!
За Трећи таблин међународни васкршњи конкурс
Николина Леонтијевић, III-4, ОШ „Милан Муњас“ Уб, Србија
Ментор: учитељица Весна Драгићевић
Прво место на Трећем таблином међународном конкурсу у категорији литерарни радови средњи узраст
