Рођење Христово – празник радости
Верујем. Та реч заслужује да са њом започнем причу о Рођењу Христовом – празнику радости.
Бадње вече је. Те вечери, у ситним сатима, мој град се јасно оцртавао у тами, увијен у сребрне снопове месечине и зашушкан у милион ситних, белих капљица снега које су нежно лепршале у ваздуху и лагано се гомилале на земљи правећи беле стазице. Сутра је Божић, али зима не мари за то.
Када блесак звезда обасја ноћ, слабашне и бледе ми изгледају наше земаљске светиљке. Неми сведоци свих времена, прошлих и могућих, су сјајне небеске искре чији ме безгласни шапат непрекидно позива да станем на трен и препустим се опојном шуму промрзлог лишћа које ветар носи незнано откуд, незнано коме, али које опет стиже до мене.
Из цркве допиру милозвучне Божићне песме уз треперење свећа и паљење бадњака. Дан Христовог рођења светковина је богата различитом симболиком и народним обичајима. Ложење бадњака симбол је плодности и животне топлоте.
И као што та запаљена гранчица разбуктава ватру на огњишту и јарким пламеном осветљава сваки кутак куће, тако је и Исус, силом свога божанства, раскинуо ланце ропства греху, препородио човека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини и Богу.
Хришћански бадњак води порекло од чудесне витлејемске ноћи када се у пећини родио Спаситељ. Апостол Лука каже да су тада пастири чували ноћну стражу код својих стада, ложили ватру и грејали се.
Као бисер кога љубоморно чува шкољка стиже Божић. Волим када он куца на врата моје куће и мог срца.
Следствено већ устаљеној традицији сваке године, на Божић одлазим ујутру у цркву, Поклањам се Господу Исусу Христу и мајци Божијој и молим их, да сачувају моје ближње и мене. Након тога, некако ми је лепше. Чини ми се да бистријим, јаснијим погледом сагледавам себе и свет који ме окружује, као да га видим први пут у свој његовој лепоти, бојама и пуноћи Божје творевине. Тек тада уживам у погледу на врлетан пејзаж, над којим, као и над читавим Православљем, непрекидно бди Исус Христ са небеских висина.
Када смо, након молитве изашли из цркве, снажан утисак на мене је оставила лепота мноштва насмејаних лица младих људи, који су се упутили у сусрет Господу, његовим светитељима, вери, историји и култури свог народа, идући при том и ка сусрету са властитом душом, са њеном суштином и са оним што је чини бесмртном.
Мир Божији, Христос се роди! – вековни је поздрав који ће се наредних дана понављати у већини српских домова, православним храмовима, међу људима на улицама… Овим речима, искрено изговореним, верници ће размењивати жеље за здрављем, миром, успехом и сваким напретком. У њима је садржана православна вера, али и традиција, историја, идентитет српског народа, као и нада у спасење и боље и лепше сутра.
За време Божића, најрадоснијег породичног празника Хришћана – рођења Спаситеља, сина Божијег Исуса Христа, цела породица је заједно, заборављају се бриге и проблеми и сви се препуштамо тренутку уживања у пријатној атмосфери дома. Када су сви ту, осећам топлину око срца. Мириси Божића су мириси детињства.
Све је нестварно лепо и желела бих да Божић траје што дуже. Али, чини се да је време грдосија ковач који чекићем неуморно и непрекидно бије, кује секунде, лепи их у минуте, а ови се сами спајају у часове који брзо пролазе. Божић се чека са вером и молитвом, а испраћа са миром и срећом.
За Седми таблин међународи божићни конкурс
Николина Леонтијевић, III-4, ОШ „Милан Муњас“ Уб, Србија
Ментор: Весна Драгићевић, учитељица
Похвала на Седмом таблином међународном божићном конкурсу у категорији литерарни радови средњи узраст