Тетка ми је чаробна
Када чујем реч тетка, ја се увек сетим своје тетке. Тада испред себе видим најомиљенији лик.
Моја тетка се зове Славица. Етимолози помињу да је име Славица настало од птице славуј, па у пренесеном значењу ово име осликава особу која прелепо пева и која ће, верује се, све очарати својим гласом.
Моја тетка има умилан глас и мирише као да је милују мирисне руке ветра пуних цветних латица док се Сунце полако „пење“. Жели да се, са нама, ухвати за његову ватрену руку и да нас подигне у плави океан тишине.
Сећам се првих школских корака, сећам се свог првог школског дана. У сваком том сећању је њен драги лик. Она је особа која ми је веома блиска и коју искрено волим. У својој глави чувам сваку њену мудру реч, сваку поруку коју ми је упутила. Крај тетке се осећам безбедно и заштићено, крај ње се осећам прелепо. Моје знање, садашње и будуће, плод је теткиног труда и рада.
Од тетке сам сазнала да су поштовање и љубав основа и покретачи читавог животa. Од ње сам научила да се осмехом најбоље могу одбранити. Тетка је била ту када сам плакала, када сам се смејала, када ми је било најтеже, и када ми је било најлепше. Она је моја звезда водиља. Хвала јој за све!
Ово је ода тетки која је чаробна! Са великим Т се не пише, али је то и много више.
За Табла Фест 24
Николина Леонтијевић, III-4, ОШ „Милан Муњас“, Уб, Србија
Ментор: Учитељица Весна Драгићевић
