Николина Величковић – Цвет

Кад душа заболи...Има нешто, када ме душа заболи,нешто што ми не да мира,нешто што ме у срце,непрестано дира.Задовољно трљам руке,када на турниру победим,па у школи све оцене средим.Али и

БожићОбасјан дан радосних људиспокојан мир у свима буди.Христов дан породицу спајаи чини да срећи никад нема краја.Бадње вече, спремна је храна,Бадњак пуцкета у пламену ватре,Цела породица че

ВЕСЕЛА БАКАУ једној кући на крају селаиз оџака бели дим се вије,а у тој кући миришу кексићиод ваниле и кајсије.У тој је кући једна бакарумена, весела, лака,што сто чуда уме да прави,од руке ј