ЛитерарноСтваралаштво

НИНА ЈУРИШИЋ – МОЈА ЗВЕЗДА ВОДИЉА

МОЈА ЗВЕЗДА ВОДИЉА

Љубав је црвена ружа
што на усне моје мајке личи.
Љубав је тамна ноћ
из које светлост искри,
искре које видим у оку моје мајке
када ме милује.
Велико сјајно сунце што ме грли,
меке и топле руке драге мајке,
те нежне руке беле попут памука,
нежни пољубац на мом лицу, то је љубав.
Мелодија тиха кроз срце моје бије.
Волим те, мајко, све моје најмилије!
Љубав је сваки заједнички трен
када ми мајка милује косу.
Ветар мелодију љубави носи
кад ми мајка тихо говори,
кад ме нежно гледа,
кад ме у школу спрема…
Све је то љубав велика и јака,
љубав какву само може да дарује мајка.
Љубав је и кад је њено дивно лице насмејано и када сретна није,
осмех јој лице краси и кад је умор савлада
мати не да да тугу видим и кад је боли
и кад кристална суза на њеном лицу стоји.
Јасно је као дан – љубав је мати!
Само она може искрено да воли,
само она може уморна да стоји са осмехом за своје чедо,
јака као стена;
док море удара и олуја је повија
мајка је несаломива.
Љубав је мати.

За Табла Фест 20
НИНА ЈУРИШИЋ, VΙΙ-3, Литерарна секција „Разиграно перо”, ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Србија
Ментори: мр Лидија Марић Јовановић и Соња Миловановић