Животињска школа
На крају града, близу шуме,
Постоји једна лепа зграда,
Људи су чули да је то школа.
Али каква школа?
Да вам кажем, није баш лака,
Све животиње, ђак до ђака.
У првој клупи седи зека,
Друштво му прави слатки меда.
Не слуша будно шта учитељ прича,
Него гледа, има ли негде, слатког меда.
Иза се сместила корњача мала,
Тврда јој клупа,
Не може да спава,
Више би јој одговарала зелена трава.
У школу кренула и лија стара,
Ставила наочаре,
Боли је глава,
Не мари помно да научи ново,
За њу су пилићи и кокошињци стари.
Шта да вам кажем?
Чудна школа нека,
Пуна животиња и снова слатких.
Свако је себи друга нашао,
Задовољно кући пошао.
Нина Лукић, 4/4, ОШ „Милоје Васић“ Калуђерица, Београд, Србија
Милена Алексић, учитељица
