И тако је размишљала Лана,
сваки дан – тих 67 дана…
Да, бројала је дане и ноћи,
од кад је видела Маркове очи.
Сада је била у вили вредној злата,
носила је огрлицу од дијаманата,
имала је новца колико жели…
-Тражи шта хоћеш- Лука јој вели.
Иако је имала све да буде срећна,
добијала је и куповала разно.
Напротив, била је тужна,
јер као да јој је срце било празно.
У срцу јој је недостајала искра,
што је сијала пре 67 дана…
Да осветли свемир била је способна
та искра, љубав звана.
За Табла Фест 25
Нина Милановић, 8/4, ОШ „Раде Кончар‟, Земун, Београд, Србија
Ментор: Драгана Миловановић
