КАД ЈА ОМАТОРИМ
Старост шта је то? Јако ме забрињава. Ја сам још мала и када ми кажу што је тешка ова старост баш се замислим. За мене је то још веома далеко и не размишљам често о томе. Сада ми је лепо, играм се учим, сваки дан сазнајем нешто ново и све то упијам јер ме занима. Како живим у малом селу даље од града, занимљиво ми је све кад дођем у град, посета позоришту, биоскопу, па и сама шетња главном улицом. Упијам све што се дешава око мене сваки догађај, сваки празник све што је лепо а и оно тужно као несрећа која се десила недалеко од мог места. Мама неки пут не може да ме схвати а бака још теже. Када се уморим од игре легнем и замишљам себе као стару баку. Време ми јако брзо пролази пред очима, па је ту моје школовање, удаја и старост а та старост ми је некад лепа а некад ми се не допада. Замишљам себе као стару баку седе косе са наочарима које ми често падају јер увек нешто радим. Ту су и старачке пеге које сам наравно наследила од моје баке као и болести од којих је и она била болесна. Тешко ходам али морам поспремити кућу, нахранити животиње и спремити добар ручак .Данас ће бити породично окупљање па ће бака уживати с унуцима. Ретко их виђам па сам их жељна и када дођу гледам да им угодим и будем што дуже с њима. Буде ми лепо с њима јер и ја подетињим. Када се уморимо од игре и скакања причамо приче из моје младости. Срце ми буде пуно када су ту а тужно када оду. Тешко је бити сам али сам навикла на моју кућу, моје животиње и све што ме окружује.
За Табла Фест 23
Нина Рајковић, 2/3, ОШ „Свети Сава“ Суботинац, Србија
Ментор: Зора Васиљевић
