Кад ја оматорим
Кад сам била велика
Једном давно,
Кад сам била велика,
Своје сам мисли
Са свима редом делила
И брбљала и брбљала,
Уста нисам затворила.
И стално сам размишљала
Каква ли ћу бити кад постанем мала,
Како ћу размишљати,
Како ћу изгледати.
И тако, кад сам била велика,
Стално сам нешто сањарила,
Сновима пловила,
По звезданом небу летела
И ни о чему нисам марила,
Нисам ни морала,
Само сам сањарила.
Тада кад сам била велика,
Ништа живо нисам разумела,
Ни зашто спавам,
Ни зашто једем,
Зашто чистим
Или косу перем.
Само сам знала
Да нисам мала,
А сад кад сам мала,
Знам да то није шала.
За Табла Фест 23
Нина Танасковић, 8/4, Литерарна секција ОШ „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Ментор: Александра Дракулић
