Октобарске боје у мом крају
Годишње доба које у мени буди осећај туге и радости је јесен. Долази нам у златним кочијама и доноси мноштво дарова.
Прелепо цвеће које је до скоро климало својим шареним главицама, сада је увело. Земља је влажна због честих киша. То у мени буди осећај туге. Лишће све више опада у жутим, црвеним и браон бојама. Гране на оголелом дрвећу њихале су се по снажном, окрутном ветру. Птица је све мање. Оне су кренуле у топлије крајеве. Само се чују весели џивџани, наши вредни подстанари. Небо облачи своју сиву и тамну хаљину. Мирис зимнице шири се по целом селу. Плодови су најзад сазрели. За мене је то осећај радости, јер ја много волим воће. Такође волим и да помажем деки да бере воће. Када сам убрала један грозд, видела сам мравића како уплашено лута по њему. Срећна сам што сам кренула у школу, јер опет могу да будем са другарима и учитељицом са којом ћу се на крају школске године растати.
Осећај туге ублажиће мој предстојећи рођендан и славе код бака и дека.
Нина Урошевић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић
