Заљубљене рукавице
Био једном један господин и звао се Владимир и његова жена Горица. То су биле најлепше рукавице у излогу. Толико лепе да је свако пожелео да их има.
Биле су шарене. Госпођа са розе пругама, а господин са плавим. Иако су биле намењене за децу и одраслима су се јако свиђале. Једнога дана једна девојчица, која се звала Нина, их је купила. Поред тога што су биле лепе, биле су и јако скупе. Без обзира на то девојчица их је много желела. Док су ишли Нининој кући, Горица је питала Владимира: „Владе, зар није чудно што нас је девојчица купила, а сад ће пролеће?“
Нина није чула тај разговор јер је размишљала где ће да остави рукавице. Када су дошли кући, девојчица је рукавице ставила у кутију. Само што је Нина затворила кутију, Горица је сва преплашена питала Владимира: „Када ће да нас извади, ни мало ми се не свиђа ова мрачна кутија.“
„Не знам, вероватно за следећу зиму кад јој буде требало за снег“, тужно рече Владимир.
„Али до тада се нећемо видети, само ћемо моћи да се чујемо“, плачући рече Горица.
Једнога дана Нинина бака распремала је плакар и зимске ствари одлагала у провидне вреће где су се нашле и рукавице.
„Гого, ми се сада у видимо и чујемо“, срећан рече Владимир.
„Тако ћемо лакше дочекати зиму“, одговори Горица.
Обоје су били срећни и жељно чекали долазак зиме.
