Моја прва љубав
Пошто тренирам кошарку и често смо играли са девојчицама, заљубио сам се у једну другарицу из тима.
Она се зове Софија. Много је лепа. Има дугу светло смеђу косу и крупне браон очи. Вишља је од мене али и старија три године, па нисам смео да јој кажем да ми се допада. Када путујемо на припреме или на неку утакмицу, другари су нас гурали да седимо заједно, јер су знали да ми се она свиђа. Није се бунила, не знам зашто. Можда сам јој био драг па није желела да ме повреди, или је можда и она нешто осећала према мени. Тренер нас је раздвојио, више не тренирамо заједно. Само се видимо у пролазу у смени тренинга и ту се поздравимо, разменимо осмехе па свак’ на своју страну. Не идемо чак ни у исту школу пошто је она седми разред и иде у Лајковац. Моја мама је прати на инстаграму па ме зовне да видим кад Софија избаци неку нову слику. Ја се слатко насмејем, а мама каже како ми се цакле очи кад је видим.
Софија је моја прва неостварена љубав. У мом животу ће се тек рађати нове љубави како године буду пролазиле, али верујем да ћу се њеног осмеха увек радо сећати.
Огњен Ивановић, IV-1, ОШ “Димитрије Туцовић“ Јабучје, Србија
Учитељица: Сузана Тасић
