Мој тата
Моја породица је мој понос, а глава породице је мој тата.
Мој тата се зове Љубиша, а сви га зову Љубе. Има педесет година и средњег је раста. Врло рано је оседео, он каже да је то генетика. Има зелене очи, радничке руке и фудбалерске ноге. Као млад је играо фудбал и био је добар фудбалер. Мени и брату је пренео љубав према фудбалу. Навија за Црвену звезду. Већину зараде од фудбала је уложио у кућу, у којој сада заједно уживамо. Јако је вредан и бори се да нашој породици обезбеди све што је потребно. Поред свог посла у фирми, бави се и пољопривредом. Има своју мини фарму оваца. Каже да је рад створио човека. Сваког дана ради осим недељом. Недеља је спортски дан и дан за одмор. Тада идемо на утакмице, гледамо спорт и играмо фудбал. Недељом волимо да одемо и на излет. Ретко се љути, али зато када га наљутимо склањај му се с пута, док га не прође. Онда је опет онај стари, насмејан и пун љубави и разумевања.
Када порастем, волео бих да будем као мој тата – добар отац, добар радник, добар фудбалер и пре свега добар човек.
Огњен Радибратовић, IV-1, ОШ „Димитрије Туцовић“ Јабучје, Србија
Ментор: Сузана Тасић
