ЛитерарноСтваралаштво

Оливера Лукић – Дедин таван

Дедин таван

Кад је мој деда био мали, он и његови другари су се стално играли жмурке. Сакривали су се и на таван. Мој деда се једном сакрио ту, али су га изненадиле бесне мачке. Оне су га јуриле, а он је бежао и тако сваки дан.
Деда је порастао у младића, отерао мачке и средио таван. Сваку ноћ је седео ту са пријатељима. Запалили би ватру на неком бетону и причали. Мој деда се врло радо сећао тих тренутака кад је порастао и већ постао човек. Добио је две ћерке, Весну и Снежану. И оне су се играле на тавану. Увек би тамо доносиле лутке од порцелана. Када су порасле и постале тинејџерке, потпуно су заборавиле на тај таван. Снежана је добила две ћерке и сина, који су се играли на тавану рата. Затим се родила још једна девојчица, то сам била ја. Играла сам се и играла са мацом на истом том тавану.
На дедином тавану можда нема много ствари, али он чува занимљиве приче многих генерација.

За Табла Фест 20

Оливера Лукић, III-1, ОШ „Карађорђе“, Остружница, Београд, Србија

Учитељ: Драгана Аврамовић

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com