У шпајзу моје баке,
има зимнице свакојаке.
Тегле мале и велике,
од ајвара до џема,
туршије, барене паприке,
до купљеног еурокрема.
Све на зимницу мирише,
али мене крем привлачи највише.
На прстима се полако ушуњам,
праве се да ме не виде, знам.
Кантица крема ми се смеши.
А чујем како ајвар теглу џема теши:
„Он нас не воли, он нас неће,
за њега смо обично смеће,
кад би нас само пробао мало,
до крема му више не би стало.
Али, он неће ни да нас погледа
иако га данима наговара деда.
Кад порасте, можда схвати
да није све у тој кремастој канти.“
Да их не чујем, ја сам се правио,
на крем сам само навалио.
Из шпајза сам се ишуњао,
сви су ме погледали,
нико ништа није посумњао.
Док нисам пред огледало стао,
шта сам тамо радио, свако је знао.
Лице ми је било умазано цело
само сам им се насмешио весело.
За Табла Фест 26
Павле Митровић, 1/2, ОШ „Вук Караџић“, Прилужје, АП Косово и Метохија, Србија
Ментор: Марина Митровић
Похвала за литерарни рад у првој категорији по одлуци Стручног жирија
