КАД БИ ТАБЛА ИСПРИЧАЛА
Кад би табла причала, кад би осећати знала,
тајно и шапатом кад би прави одговор дала.
Табла и креда би дивне приче причале.
Као старе саге о давно прошлим биткама
и јунацима који се борише и падоше у њима.
Колико је стара табла запамтила задатака,
то се не може ни избројати.
Још кад би могла нама који не знамо све,
шапутати и тачан одговор дати,
била би права спаситељка наша.
Све што се у школи учи на табли записано је.
Табла мудро ћути, све памти и само се смешка
и иза наставника нама шеретски намигује.
Наставник само гледа и чудом се чиди
како то ми тако задатаке савладамо лако.
Табла после ћути, дрема и за нове лекције причу нам спрема.
И тако из дана у дан, из месеца у месец, па године прођу.
Онда деца ових ђака дођу. И све крене из почетка,
од првих слова до матуре, када одемо пуни знања и културе.
У ноћима тихим, прича табла приче мишевима сретним.
Док месечина златне нити пауковом мрежом плете,
наша школска табла незнање причом мете.
Она незнање мете причама разним,
а нас је учи да се вежбом до знања стиже
и рад да је једино чудо моћно, онда се чуда десе,
па се од знања васиона тресе.
За Табла Фест 21
Петар Јанић, 7. разред, ОШ „Миле Дубљевић“ Лајковац, Србија
Ментор: Соња Миловановић
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у старијој категорији
