Дани покрај болесника
Одувек маштам како ћу порасти и почети да радим. Имам свој ауто, излазим, прави сам дечко и ништа ми не бране.
Маштам тако годинама, а онда схватам да не треба баш толико живети у сновима јер се све може променити у једном трену.
Моје маштање сам увек делио са мамом. Говорио сам јој све што желим и како једва чекам да порастем. Она би одговарала: „Петре, најбоље доба је кад си мали и немаш обавезе!“
Нисам се увек слагао с њом.
Срећом, нисам превише захтеван и задовољан сам с оним што имам.
Маштао сам како ћу славити осамнаести рођендан, како ће мама и тата бити весели. Одрастао сам и постајао, што би мама рекла, одговоран за своје поступке.
Али, живот је јако чудан. Схватио сам то када сам изгубио маму. Била је болесна и храбро се борила три године.
Увек ми је причала да ћемо све заједно радити, да ће увек бити ту.
Сад је нема, напустила нас је заувек. Тешко сам поднео то јер не схватам да је нећу видети више никад. Није ми јасно како то одједном више нема човека, и неће се вратити…
Дани су пролазили, често сам размишљао о њој, а онда почео да сањам и маштам другачије снове.
Питао сам се како ћу даље без маме.
Пала је ноћ, закрилио сам руком лице и сневао. Сањао сам да се ништа страшно није десило и да сутра путујемо за Црну Гору, што нам је био план за ово лето. Спремамо се, пакујемо, ја носим своје играчке и неку лектиру да прочитам. Мама ме опомиње да ли сам све спаковао. Она се смеши срећно, грли ме и љуби.
Осетио сам њен мирис, опет ми је близу.
Нагло сам се пробудио и схватио да је то само леп сан. Био сам јако тужан. Зашто мој сан не може постати стварност?
И даље лежим, маштам… Можда ми се сан оствари. Кажу да и они имају живот, тамо горе, међу звездама
Маштам да ћу завршити добру школу и да ће мама бити поносна на мене.
Она ме сигурно гледа са висина, и чува.
Даје ми снаге да наставим даље, бодри ме када ми је тешко.
Ја ћу је увек сањати и чекати да дође.
Кажу да се снови остварују, ја верујем у то.
Сањам да ће доћи и рећи да је све добро, и да је ту, као и увек.
За Табла Фест 21
Петар Павловић, 7-1, ОШ „Васа Чарапић“ Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у старијој категорији
