Зоки
Кад у школу пођем
И у школско двориште дођем,
Иза капије нешто шушка,
Ја погледам вири њушка.
Очи нежне, мале, сјајне,
А шапице тако бајне.
Куца мала, Зоки лежи.
Кад ја приђем, он зарежи.
Лези овде, морам ићи
И на пречац брзо стићи.
Петра Милићевић, V разред, ОШ „Лела Поповић“ Миљковац, Ниш, Србија
Маја Ђорђевић, наставник српског језика