Кад душа заболи…
Има нешто, када ме душа заболи,
нешто што ми не да мира,
нешто што ме у срце,
непрестано дира.
Задовољно трљам руке,
када на турниру победим,
па у школи све оцене средим.
Али има нешто,
што ме много брине,
ту тугу са срца,
нико не може да скине.
Нисам срећна, некако смо
нас две стално саме,
јер тата није поред мене,
није поред моје маме.
Петра Пешић, седмо један, Литерарна секција „Насмејани анђели“ ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
