Кина у мојим очима
Из велике Кине,
сти’ го Кинез мали.
Још се добро сећам,
Чин Лу су га звали.
Његов тата Чанг Лу,
трговац је био,
из Кине је разну
робу доносио.
Ја сам у ту радњу,
кришом ишла,
да бих Чина срела,
јер то моја мама
не би разумела.
Имао је црну косу
и окице лепе,
ал’ узалуд,
кад је као и ја,
само био дете.
Спазио је и он мене,
ал’ је поглед крио,
шта да више причам,
кад је прелеп био.
Али, једног тужног дана,
на вратима радње пише
“Затварамо, не радимо више!“
Од тог дана, њега више нема,
Кина је остала у мојим очима,
а у срцу дивна успомена.
Петра Пешић, 5-1, Литерарна секција “Насмејани анђели”, ОШ “Олга Милошевић”, Смедеревска Паланка
Ментор: Снежана Чаировић
Трећа награда за песму на конкурсу „Кина у мојим очима“, Института Конфуције у Београду, октобар, 2020. године
