Моја мама каже да је шпајз најважнија просторија у кући јер се тамо чува зимница. За мене је шпајз место где тегле спавају на полицама као мали војници у стакленим униформама. Али, пре неки дан сам открила да тегле, кад се врата затворе и светло угаси, причају најзанимљивије приче.
Док сам пробала да дохватим флашу са соком од вишања зачула сам мрзовољан и тих глас који ме је упозоравао да пазим где стајем јер ћу га преврнути. Ко је то? Погледала сам теглу ајвара. Изгледала је јако озбиљна, онако наранџаста и важна. Мало се љутио јер сам га пробудила. Извинила сам се господину Ајвару јер нисам желела да га пробудим. Он је само уздахнуо и наставио да спава.
Из другог реда зачуо се тихи глас слатког од миришљавих дуња која ми је весело рекла да они никада не спавају и да препричавају успомене на лето. Свака тегла је имала своју причу. Компот од вишања се хвалио како је он заробљен једног јулског дана спреман да неког освежи када падне снег. Тегла пекмеза од шљива ми је испричала како су је јесенас бакине руке нежно мешале док је напољу пржило сунце. Чак је и онај краставчић у сирћету имао своју причу о томе како је био најхрабрији у башти. Баш су занимљиво причали!
Схватила сам да је мамин шпајз једно веома занимљиво и ”укусно“ место. То није само прича о храни већ и о татином воћњаку, маминој кухињи која увек лепо мирише. Свака налепница са датумом је наслов неког лепог дана који смо провели заједно док смо брали воће и поврће.
Зато, следећи пут када уђете у шпајз, немојте само да гледате шта ћете да поједете. Застаните и ослушните! На полицама се крије најтолплија породична прича спакована у тегле и запечаћена љубављу. А господин Ајвар? Он и даље мрзовољно дрема негде у угу.
За Табла Фест 26
Петра Трогерт, 3-1, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Змајево, АП Војводина, Србија
Ментор: Слађана Толанов, учитељица
Похвала за литерарни рад у другој категорији по одлуци стручног жирија
