ВидеоЛиковноСтваралаштво

Пројектна настава – Историја нашег краја

Пројектна настава заиста пружа много могућности у повезивању садржаја. Тако смо помало истраживали порекло назива нашег дела града Београда.

Циљ пројекта је да се повежу садржаји из природе и друштва, српског језика, ликовне и музичке културе у сврху упознавања, разумевања начина живота наших предака и значаја очувања традиције, како сеоске, тако и градске уз примену ИКТ у итраживачким задацима.

Мит и име – Како је Нови Београд добио име? O нашем насељу реч…две…

Постоје два популарна веровања како је најмодернији део престонице добио име. Према првом, имену је кумовала кафана у улици Тошин бунар, а по другом назив су инспирисали послератни градитељи, који су проширили границе Београда преко реке.
Назив „Нови Београд“ прво је понела кафана Петра Кокотовића у Тошином бунару. Кафана се налазила на месту где данас железничка пруга сече поменуту саобраћајницу.

Пре него што је почела изградња, простор где је данас Нови Београд насут је песком из Саве и Дунава како би се исушило мочварно тло и ниво земљишта подигао ван домашаја поплава и подземних вода.

Камен темељац општине постављен је 11. априла 1948. Изградњу Новог Београда започеле су омладинске задруге. Сматра се да је у највећем пројекту старе Југославије учествовало више од 100.000 радника и инжењера.

Данашњи Нови Београд простире се на 4.096 хектара и ту живи више од 200 хиљада становника. Општина има свој грб и заставу, као и славу – Покров Пресвете Богородице, која се обележава 14. октобра. Интересантан је податак да од свих општина у престоници, Нови Београд има највише зелених површина.

Нови Београд се налази на левој обали Саве и налази се северозападно од „старог“ Београда, са којим је спојен путем 6 мостова (Бранков мост, Газела, Стари савски мост, Стари и Нови железнички мост, и најновији, преко Аде Циганлије, отворен 2011. године. Главна физичка особина Новог Београда је његов раван терен, што представља велики контраст старом делу Београда, који је изграђен на 32 брда.

Презентације о знаменитостима главног града су урадиле ученице трећег разреда, уз малу помоћ 🙂

Нина Булут III-3
Маша Јојић III-3

У оквиру истраживачких задатака, а интегрисано са садржајима из Природе и друштва, цртали смо своје породично стабло, упоознали нека стара српска имена, али нека необична страна имена.

ПОРОДИЧНА СТАБЛА III-3

Питали смо баке и деке и откривали изоре прошлости.

Прошлост мог краја је тема из Природе и друшзва, повезали смо је и са значајним личностима и гледали анимирани филм о Михајлу Пупину.

Аутор филма: Сава Сајко

Гости предавачи били су нам значајна подршка, па када смо говорили о знаменитим личностима, довели смо музеј Вука и Доситеја у учионицу, а Народни музеј смо упознали кроз виртуелну шетњу овог значајног споменика културе.

ОШ “ Младост“, Нови Београд, одељење III-3, школска 2020/21.

Давно су прошла времена када су прела и посела у домаћинској кући окупљала момке и девојке. Дружење, састанци уз песме, шале и доскочице обележиле су младост наших предака. За прело кажу и да је један од видова женских моба – обичај међусобног помагања, када треба да се заједнички заврши неки посао, а сазивала су се током дугих јесењих и зимских ноћи, како би се чешљала вуна, прела и припремала за плетење.

Али каква би то прела била да нису долазили и момци, увек спремни за причу, шалу и весеље, те су се тако градила пријатељства и рађале љубави. Данас је остала само успомена старије генерације која воли да своју, уредно сачувану, ношњу понекад обуче, запева песму из свог краја и присети се тако снежних зимских ноћи и прела организованих по комшијским кућама.

„Ај` хоћемо ли запјевати побро?
Бог ће дати, па ће бити добро!
О мој Боро, мој си свакојако,
cунце ми те огријало жарко
Дедер побро да га окренемо, јање…“

Покушали смо да оживимо вез наших бака, вез на столњаку, шустикли, кецељи, торбици за школу, чарапи, хаљини, кошуљи …. Ово су наши радови:

ЧУВАЈ И ТИ И НЕГУЈ СВОЈЕ ПРЕТКЕ У СЕБИ, НЕ СТИДИ СЕ ПРОШЛОСТИ!