Имам симпатију још из вртића, зове се Нађа,
нема од ње ни у школи слађа.
Кад је видим, улепша ми дан,
срећан сам и радостан.
У учионици је поред мене,
па једва чекам крај сваке смене.
Заједно чекамо маме,
још смо мали да нас кући пусте саме.
Тада смишљам шале разне,
праве дечије, нису безобразне.
Смејемо се сви,
и маме, и ми.
Викенде не волим, јер је слабо виђам,
искрено се надам да се и ја њој свиђам.
За Табла Фест 26
Растко Марковић, 1-5, ОШ ”Вук Караџић“, Врање, Србија
Ментор: Дуња Марковић
Треће место за литерарни рад у првој категорији по одлуци Дечијег жирија
