Полако корачам кроз гужву,
и прелазим раскрсницу.
Свако лице које сусретнем,
носи своју причу,
своје снове и надања.
У њиховим очима видим светлост,
јединствену за сваког појединца.
Моје срце се отвара,
желећи да подели своју љубав
и прихвати све људе који ми приђу.
Моје мисли, осећања и дела
утичу на околину.
Моје речи су као таласи који се шире,
остављајући траг у животима других људи.
Моја дела су попут печата
који остају урезани у сећањима других.
Свестан сам да свака моја одлука
може променити ток ствари.
Трудим се да будем светло које обасјава таму,
да будем ослонац за оне који се осећају сломљено.
Да будем инспирација за оне који су изгубили свој пут.
Моја снага лежи у саосећању и разумевању,
у нади коју доносим свуда где крочим.
Свет је леп,
али лепота долази изнутра.
Сви носимо део тог света,
у себи и другима.
Моје постојање је драгоцено,
утиче на свет око мене.
Свет је леп јер ја,
као јединствено биће,
чиним да буде тако.
За Табла Фест 25
Реља Мијаиловић, VII-2, ОШ ”Васа Чарапић” Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
Похвала у категорији литерарни радови старији узраст по одлуци Дечијег жирија
