ЛитерарноСтваралаштво

Сањин Лазић – СА БАКИНОГ ТАВАНА

СА БАКИНОГ ТАВАНА

И ово сам сунчано лето цело,
провео код баке и деке на село.
Ливаде, шуме и чување крава,
док лептир на цвету до мене спава.

Декина кућа стара, кречена у бело,
до пола врата и десно сто за јело.
Лево у ћошку огњиште и браник,
тата каже сач, а мој дека вршњик.

Испод црепа таван са хиљаду лица
предмета разних права ризница.
До улаза разбој што се черге ткају,
да децу греју док зими спавају.

На разбоју чека вретена број,
спремна кад преслица каже „Хајде у строј“.
Изнад виси фењер – сијалица стара,
огледалце округло сенке по зиду шара.

И декин дрвени сандук, ствари спаковане,
да спреман буде у неке ратне дане.
Гвоздена пегла к`о аждаја нека,
уснула ћути и врели жар чека.

Све старе ствари, бака их склања,
а у очима јој трепере безбројна сећања,
на дане када су њена воља и руке
покретале све ове ствари без имало муке.

Силазим са тавана полако, мисли се роје,
како је живело некада ово село моје?
Како на тавану, и ако је мрак,
стари предмети причају кад` их пробуди зрак.

Како их радује посета свака
и продрма из сна рука дечака.

За Табла Фест 20
Сањин Лазић, VII-3, ОШ „Бранко Миљковић“ Ниш, Србија
Ментор – наставник: Јелена Станковић