Од када сам се родила и отворила очи, упознала сам дивну особу. Та дивна особа која ме је вољела и бринула о мени – то је моја бака.
Када би моја мајка отишла на посао, бака би дошла у нашу кућу. Она ме је одгојила и играла се са мном. Читала ми је приче или их је измишљала. Када бисмо завршиле са причама, отишле бисмо да се играмо са луткицама и плишаним играчкама. Наравно, као и свако дете, обожавала сам да цртам. А моја бака, иако то није волела да ради, ипак је радила – због мене. Као и свака бака и унука, волеле смо да кувамо. Највише смо правиле колаче. Она ме је научила још много других ствари као што је плетење. Уживале смо када бисмо изашле на терасу и плеле. Док је она, наравно, вешто плела џемпер, ја сам плетући чарапе, тек учила те прве кораке. Када бисмо се нешто пољутиле, она је као права бака смиривала ситуацију. Моја бака и ја смо биле нераздвојене чак и када би мама дошла с посла. И увек сам говорила мајци, породици и свима да ја највише волим храну коју моја бака спрема.
Она је увек била мој херој и још увек је! Хтела бих да свако дете има баку да би осетило ту топлину.
За Табла Фест 25
Сара Бубања, 6-3, ЈУ ОШ ”Анто Ђедовић” Бар, Црна Гора
Менторка: Љиљана Миловић, проф.
